U poslednjim decenijama, plastično zagađenje postalo je jedan od najkritičnijih ekoloških problema. Plastika koja se koristi u industriji, pakovanju, građevinskim materijalima i svakodnevnim proizvodima polako ulazi u svaki aspekt našeg života. Ono što mnogi ne znaju je da plastika ne nestaje – ona se raspada na manje čestice, stvarajući mikroplastiku. I dok su okeani i mora dugo bili u centru pažnje kada je u pitanju plastika, mikroplastika je sada pronašla put i do naših polja i zemljišta, što ima dalekosežne posledice po poljoprivredu, zdravlje ljudi i ekosisteme.
Šta je mikroplastika?
Mikroplastika su sitne čestice plastike, prečnika manjih od 5 milimetara. One mogu nastati usled razgradnje većih plastičnih objekata, kao što su flaše, kese ili plastične ambalaže. Takođe, mikroplastika može biti prisutna u mnogim proizvodima koje svakodnevno koristimo: od sintetičkih tkanina u odeći (koja prilikom pranja oslobađa male plastične čestice u vodu) do kozmetike, deterdženata i sredstava za čišćenje, koji sadrže mikrokuglice plastike.
Međutim, ovo zagađenje nije ograničeno samo na površinske slojeve zemlje ili vode. Mikroplastika prodire duboko u tlo, utičući na poljoprivredu i bioraznovrsnost zemljišta.
Kako mikroplastika ulazi u zemljište?
Mikroplastika u zemljištu dolazi iz više izvora:
- Poljoprivreda i plastična ambalaža:
Poljoprivrednici koriste plastične folije za zaštitu useva, kao i razne plastične sisteme za navodnjavanje. Ove plastične materije se često oštećuju tokom upotrebe, a male čestice plastike ulaze u tlo. Takođe, plastični materijali koji se koriste za pakovanje semena, đubriva i pesticida često završavaju u zemljištu. - Sintetička vlakna u tkaninama:
Odevni industrijski proizvodi poput sintetičkih tkanina (poliester, najlon) tokom upotrebe otpuštaju mikroskopske čestice plastike koje putem veša odlaze u otpadne vode. Iako se to najčešće događa u vodenim ekosistemima, mnogi sistemi za prečišćavanje otpadnih voda nisu dovoljno efikasni da zadrže sve te mikroskopske čestice, pa one završavaju u tlu. - Upotreba pesticida i đubriva:
Neki pesticidi i komercijalni fertilizatori mogu sadržavati mikroplastiku. Plastika se koristi kao nosač aktivnih supstanci ili kao stabilizator u proizvodnji ovih hemikalija. Kada se primenjuju na poljoprivrednim površinama, mikroplastika dolazi direktno u tlo. - Automobili i saobraćaj:
Čestice plastike se takođe mogu naći u zemljištu zbog habanja guma na vozilima. Male čestice plastike se oslobađaju pri svakodnevnoj upotrebi vozila i padaju na tlo, gde se s vremenom akumuliraju.
Zašto je mikroplastika u zemljištu problem?
Prisustvo mikroplastike u zemljištu ima ozbiljne posledice za ekosisteme, poljoprivredu i ljudsko zdravlje. Neke od najvažnijih posledica uključuju:
- Oštećenje strukture zemljišta:
Mikroplastika može promeniti strukturu zemljišta, smanjujući njegovu sposobnost za upijanje vode i vazduha. To može dovesti do smanjenog rasta biljaka i usled toga nižih prinosa useva. Tlo koje je zagađeno mikroplastikom može postati zbijeno i manje plodno. - Poremećaj u životnom ciklusu organizama u tlu:
Mikroplastika može naći put do tla i korena biljaka, ometajući normalnu funkciju biljaka i smanjujući njihov rast. Takođe, mikroplastika može biti apsorbovana od strane organizama koji žive u tlu, poput glista, što može ugroziti njihovu populaciju i, posredno, zdravlje biljaka koje zavise od tih organizama. - Prenos mikroplastike u hranu:
Kada mikroplastika uđe u tlo, ona može biti apsorbovana od strane biljaka, koje je zatim prenose u plodove koje ljudi konzumiraju. Na ovaj način, mikroplastika može ući u ljudski organizam kroz konzumaciju kontaminiranih plodova i povrća, što ima potencijalne dugoročne zdravstvene rizike, jer mikroplastika može nositi sa sobom toksične hemikalije. - Povećanje zagađenja u vodama:
Kroz navodnjavanje, mikroplastika može dospeti u podzemne vodene tokove, što dodatno pogoršava problem zagađenja voda. Zagađivanje podzemnih voda može dovesti do ozbiljnih problema za poljoprivrednu proizvodnju i snabdevanje pijaćom vodom.
Kako se boriti protiv mikroplastike u zemljištu?
Dok je izazov smanjenja mikroplastike u zemljištima velik, postoje koraci koje možemo preduzeti:
- Smanjenje upotrebe plastike u poljoprivredi:
Poljoprivrednici bi mogli razmotriti alternative plastičnim folijama i drugim plastičnim materijalima. Organske ili biorazgradive folije mogu biti bolja opcija za zaštitu useva i smanjenje plastičnog otpada. - Poboljšanje sistema za reciklažu:
Važno je usmeriti pažnju na reciklažu plastike i smanjenje plastike koja dospeva u prirodu. Uvođenje reciklažnih sistema u poljoprivredi i industriji moglo bi smanjiti količinu plastičnih materijala koji završavaju u zemljištu. - Podsticanje na upotrebu prirodnih i organskih đubriva:
Korišćenje prirodnih đubriva i komposta umesto plastičnih i sintetičkih materijala može smanjiti rizik od kontaminacije tla mikroplastikom. - Proširena istraživanja:
Znanstvena zajednica mora nastaviti da istražuje sve uticaje mikroplastike na ekosisteme, poljoprivredu i zdravlje ljudi, kako bi se stvorile efikasne strategije za smanjenje ovog zagađenja.
Mikroplastika u zemljištu je zagađenje koje ne možemo ignorisati. Iako se čini da je ovo problem koji pogađa samo određene industrije i regione, stvarnost je da mikroplastika sve više postaje globalni ekološki problem. Poljoprivreda, kao temelj ljudske proizvodnje hrane, mora da prepozna ove rizike i preduzme korake kako bi očuvala zdravlje tla, useva i ljudi. Borba protiv mikroplastike zahteva saradnju svih – od poljoprivrednika do zakonodavaca i potrošača. Samo tako možemo osigurati održivu budućnost za našu planetu.
