Uticaj suše na poljoprivredu i društvo

Leto 2024. godine donelo je značajnu sušu u Srbiji, što je izazvalo ozbiljne posledice po poljoprivredni sektor i vodne resurse. Ova suša je jedna od najgorih u poslednjih nekoliko godina, a njeni uzroci se povezuju sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem, koje povećavaju učestalost i intenzitet suša u regionu.

Poljoprivredni uticaj

Suša je najviše pogodila poljoprivrednike, naročito one koji se bave uzgojem kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, koji zavise od dovoljne količine padavina. Proizvodnja je smanjena zbog nedostatka kiše i visokih temperatura tokom kritičnih perioda razvoja biljaka. Neki regioni, poput Vojvodine, koji su ključni za poljoprivrednu proizvodnju, pretrpeli su ozbiljne gubitke.

Vodni resursi

Suša je takođe smanjila nivoe reka i jezera u Srbiji, što je dovelo do smanjenja raspoloživih zaliha vode, kako za navodnjavanje, tako i za potrebe domaćinstava. Ova situacija je prouzrokovala dodatne izazove u vodosnabdevanju ruralnih područja i manjih gradova.

Održivi pristupi

Kako bi se ublažile posledice suša u budućnosti, stručnjaci sugerišu da je potrebno investirati u sisteme navodnjavanja, optimizaciju potrošnje vode i prilagođavanje poljoprivrednih praksi novim klimatskim uslovima. Takođe, naglašava se potreba za dugoročnim strategijama upravljanja vodnim resursima, kao i primena tehnologija za očuvanje vlage u zemljištu.

Suša u 2024. godini bila je još jedno upozorenje koliko su klimatske promene već sada prisutne i koliko je važno preduzeti konkretne mere kako bi se ublažile njene posledice na privredu, posebno na sektor poljoprivrede u Srbiji.

Procena štete usled suše u Srbiji tokom leta 2024. godine je značajna, a prema preliminarnim izveštajima, štete su se kretale u rasponu od 1 do 1.5 milijardi evra. Najveći deo ovog gubitka je nastao u poljoprivrednom sektoru, gde su glavne kulture poput kukuruza, pšenice, soje i suncokreta pretrpele ozbiljan pad prinosa.

Detalji procene štete:

1.  Kukuruz – Najviše pogođen usev, sa padom prinosa koji je u nekim delovima zemlje dosegao i do 50%. Zbog toga se očekuje veliki uvoz kukuruza kako bi se zadovoljile domaće potrebe.
2.  Soja i suncokret – Prinosi su takođe znatno smanjeni, sa gubicima između 30-40%, što je dodatno pogodilo izvozni sektor jer Srbija tradicionalno izvozi ove kulture.
3.  Stočarstvo – Suša je uticala i na stočarstvo zbog nedostatka stočne hrane, što je dovelo do porasta troškova za stočare i opadanja broja grla stoke u nekim regijama.
4.  Vodni resursi – Gubici u vodnom sektoru teško se kvantifikuju, ali su niske reke i jezera doveli do problema sa navodnjavanjem, što je dodatno otežalo poljoprivrednicima situaciju.

Ova procena je rađena na osnovu trenutnih podataka i moguće je da će se korigovati kako se dobiju novi podaci o prinosima i daljim posledicama po poljoprivredu i ekonomiju. Vlada Srbije razmatra mogućnost pomoći poljoprivrednicima putem subvencija i drugih finansijskih instrumenata kako bi se ublažile posledice suše.

Finansijski uticaj suše u Srbiji tokom leta 2024. godine bio je ogroman, što je dovelo do značajnih ekonomskih izazova, posebno u poljoprivredi. Vlada i nadležne institucije prepoznale su potrebu za hitnim merama kako bi se ublažio finansijski pritisak na poljoprivrednike i osigurala stabilnost u snabdevanju osnovnim proizvodima. Evo nekoliko ključnih aspekata:

1. Gubitak u poljoprivrednom sektoru • Kao što je pomenuto, šteta u poljoprivredi procenjuje se na između 1 i 1.5 milijardi evra, što predstavlja veliki udarac za poljoprivrednike, posebno male i srednje proizvođače.
   • Subvencije i pomoći poljoprivrednicima: Vlada Srbije je najavila mogućnost izdvajanja sredstava za direktne subvencije poljoprivrednicima kako bi se pokrili gubici nastali zbog smanjenja prinosa. Očekuje se i olakšavanje pristupa kreditima, kao i mogućnost reprogramiranja postojećih dugova.
2. Uticaj na budžet • Suša je dodatno opteretila državni budžet, jer su sredstva usmerena ka sanaciji štete u poljoprivredi, ali i za obezbeđivanje osnovnih zaliha hrane putem uvoza.
   • Pored toga, pad u izvozu poljoprivrednih proizvoda, poput kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, smanjuje priliv deviza, dok istovremeno uvoz osnovnih proizvoda može povećati troškove.
3. Cene hrane i inflacija
   • Nedostatak domaćih poljoprivrednih proizvoda prouzrokovao je rast cena hrane, što doprinosi opštoj inflaciji. Cena osnovnih životnih namirnica, poput brašna, ulja i mesa, porasla je na domaćem tržištu.
   • Očekuje se da će Vlada Srbije eventualno uvesti privremene mere za kontrolu cena ili dodatne subvencije kako bi se sprečio veliki udar na potrošače, naročito u nižim slojevima društva.
4. Investicije u sisteme za navodnjavanje • Dugačak period suše ukazao je na potrebu za dugoročnim ulaganjima u infrastrukturu za navodnjavanje. Vlada je najavila da će se u narednom periodu razmotriti projekti za modernizaciju i proširenje sistema navodnjavanja, koji bi smanjili zavisnost od vremenskih prilika.
5. Zaduživanje i međunarodna pomoć • Srbija bi mogla da se okrene međunarodnim finansijskim institucijama, poput Svetske banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kako bi obezbedila dodatna sredstva za sanaciju štete i unapređenje poljoprivredne infrastrukture. Postoji mogućnost i dobijanja pomoći iz fondova Evropske unije namenjenih za borbu protiv klimatskih posledica.

Ukupno gledano, finansijski teret suše u 2024. godini zahteva koordinisane mere između vlade, međunarodnih partnera i privatnog sektora kako bi se sprečila dugoročna ekonomska nestabilnost u zemlji.
Tokom leta 2024. godine u Srbiji zabeležen je izuzetno veliki broj sušnih dana, što je značajno doprinelo težini suše. U većini delova zemlje, sušni period je trajao između 50 i 70 dana bez značajnijih padavina.

Detalji o sušnim danima:

1.  Jun i jul 2024. godine – Ovi meseci su bili kritični, sa veoma malom količinom padavina i neobično visokim temperaturama. U nekim regionima, poput severne Vojvodine, bilo je čak i do 40 uzastopnih dana bez ozbiljnih padavina.
2.  Avgust 2024. godine – Iako su padavine u avgustu bile sporadične, u mnogim delovima zemlje nije bilo dovoljno kiše da se smanji suša. Prosečan broj sušnih dana u avgustu bio je između 15 i 20, u zavisnosti od regiona.

Uticaj klimatskih promena

Ovaj dugotrajni sušni period je delimično posledica klimatskih promena, koje donose češće ekstremne vremenske prilike, uključujući duže suše i veće temperature. S obzirom na to, očekuje se da će sušni periodi u budućnosti postajati učestaliji, što predstavlja veliki izazov za poljoprivredu u Srbiji.