“Wood Wide Web” je fascinantan koncept koji se odnosi na mrežu micelijuma (gljivičnih niti) koja povezuje korene biljaka i omogućava im da razmenjuju hranljive materije i informacije. Ova mreža je ključni deo ekosistema, a njeno postojanje pokazuje koliko su biljke međusobno povezane i složene. Evo detaljnijeg pregleda ovog fenomena:
Kako funkcioniše “Wood Wide Web”?
- Micelijum kao mreža
- Micelijum je splet tankih niti koje pripadaju gljivama, a ove niti, poznate kao hife, prolaze kroz tlo i povezuju korene biljaka. Gljive formiraju simbiotski odnos s biljkama u procesu koji se zove mikoriza.
- Biljke kroz fotosintezu proizvode šećere koje gljive ne mogu same proizvesti. U zamenu, gljive biljci pomažu da apsorbuje hranljive materije iz tla, poput fosfora i azota, čime poboljšavaju njen rast i zdravlje.
- Komunikacija među biljkama
- Upozorenja o napadima štetočina: Kada je biljka pod stresom zbog napada insekata ili bolesti, može emitovati hemijske signale kroz micelijumsku mrežu. Ove poruke upozoravaju susedne biljke da pojačaju svoje odbrambene mehanizme, poput povećane proizvodnje zaštitnih hemikalija.
- Razmena hranljivih materija: Biljke mogu deliti hranljive materije preko gljivične mreže. Na primer, veće i zdravije biljke mogu “davati” hranljive materije manjim, slabijim biljkama, posebno u teškim uslovima kao što su suša ili siromašna tla.
- Transfer informacija i resursa
- Bolje preživljavanje: Ova mreža omogućava biljkama da prenose informacije o okruženju. Na primer, biljke u hladu mogu dobiti šećere od biljaka iz sunčane zone, čime se podržava njihov rast.
- Altruističko ponašanje: U nekim slučajevima, starija stabla, poznata kao “majčinska stabla”, šalju hranljive materije i signale mlađim sadnicama kako bi im pomogla da prežive. Ovo je posebno važno u gustim šumama gde svetlost ne dopire do dna, pa sadnice ne mogu same da proizvode dovoljno energije kroz fotosintezu.
- Uticaj na ekosistem
- Biološka raznovrsnost: Ova mreža promoviše zdrav ekosistem tako što omogućava biljnoj zajednici da sarađuje i pomaže jedni drugima. Gljive igraju ključnu ulogu u povećanju biološke raznovrsnosti jer omogućavaju različitim biljkama da koegzistiraju i dele resurse.
- Održiva poljoprivreda: Razumevanje ove mreže može pomoći u kreiranju održivijih poljoprivrednih sistema. Na primer, uzgoj kultura koje imaju dobar odnos s mikoriznim gljivama može smanjiti potrebu za veštačkim đubrivima.
Primene u poljoprivredi i šumarstvu
- Podrška održivim praksama: U organskoj poljoprivredi, podržavanje mikoriznih gljiva može pomoći biljkama da bolje apsorbuju hranljive materije iz tla bez potrebe za veštačkim đubrivima, čime se smanjuje zagađenje i poboljšava zdravlje zemljišta.
- Regenerativna poljoprivreda: Ova mreža može biti ključna u regenerativnim praksama, gde se fokus stavlja na obnavljanje zemljišta i održavanje biodiverziteta. Kroz razumijevanje kako biljke komuniciraju i dele resurse, farmeri mogu razviti metode koje omogućavaju zdraviji ekosistem.
- Povećanje otpornosti na sušu: Biljke koje su povezane micelijumskom mrežom često pokazuju bolju otpornost na stresne uslove kao što su suša ili loš kvalitet tla, jer mogu deliti resurse i informacije o preživljavanju.
Koncept “Wood Wide Web”-a pokazuje nam da biljke nisu izolovane jedinke, već deo kompleksne i saradničke zajednice. Ova mreža, koju čine gljive, pomaže biljkama da se prilagode izazovima i prežive u teškim uslovima. Razumevanje ovih odnosa može pomoći poljoprivrednicima da optimizuju uzgoj i povećaju produktivnost na održiv način, uz smanjenje upotrebe hemikalija i očuvanje prirodnih resursa.
